O svojim putešestvijama u Zagreb glede doškolovanja već sam pisa u priči 'Životno doškolovanje', koja opisuje zbivanja oko stručnog usavršavanja održavanog u SRCE-u (Sveučilišni Računcki CEntar). Ali malo sam pisa o ljudima koji su tamo radili. Sve su to redom školovani i pametni ljudi. Zato smo i išli u njih na doškolovanje, ili što bi likari kazali - specijalizaciju. Zgrada na dva ili tri kata, više se ne sićam, u koju ne mo'š upast nenajavljen i priskočit vratara. Svi smo imali iskaznice na temelju kojih bi nas vratar pustija unutra. A u hodnicima i prostorijama zgrade svugdi je bija naljepljen znak ka na slici 1.

Slika 1. Znaka za zabranjeno pušenje.

Istina, vrime starih računalnih sustava, kada se je disk vadija iz sjedišta i time bija izložen prljavom zraku i eventualnom pipanju prstima, odavno je prošlo. Molekule duvanskog dima bile su veće od razmaka između ploče diska i glave za čitanje / pisanje i mogle su oštetiti diskovni sustav ako 'ulete' između ploče i glave. Ne znam dali su naljepnice ostale kao posljedica iz tih vremena, ali kako god bilo ekipa CARNet-a i SRCE-a pridržavala se je tog pravila, što je sa stanovišta zdravlja čovika dobro.

Za polaznike specijalizacije bila je osigurana jedna soba za nastavu. U to vrime poslužitelji su bili firme 'Sun Microsystems, Inc.', ali u suštini smo imali njihove 'pojačane' radne stanice jer je 'pravi' poslužitelj bija skup za popizdit. Firma je imala mikroprocesore, grafičke kartice i ostala čudesa dizajnirane u vlastitim pogonima, a fizičku izradi je za njih vršila neka druga firma. To se zove uspješna primjena pameti (znanja). Još uspješnije od toga je legalizirana krađa, a to je recimo postupak firme 'Oracle' nakon što je 'Sun' izdao dionice na tržište. Firma 'Oracle', koja je imala love za popizdit, jednostavno je kupila sve dionice i tako progutala 'Sun'. Firme 'Sun' više nema, a svi njeni patenti postadoše vlasništvo firme 'Oracle'. I drugi moćnici u svim branšama ponašaju se tako kako ne bi kršili patentna prava. Morski psi i male ribe!

A bilo je čarobno učit njihov 'Solaris' operativni sustav. Disk podijeljen na 'particije' od kojih svaka sadrži 'slajsove' koji mogu i ne moraju bit u sastavu više 'particija'. Učili smo i mrežne protokole ali ovo prvotno navedeno bija je pravi šug (začin). Navedenu zajebaniju sa 'Solarisom' najbolje je kužija Dejv (neka mi oprosti ali pravo ime sam mu zaboravija), momak s završenim FER-om i pameću za popizdit. Na tisuću ljudi uvik se nađe jedan nenadjebivog kapaciteta. Nesrića za nas je u tome što su to obično osobenjaci i nemaju afinitete da budu neke vođe, ka Kara ili Zoki. A vođe su obično kapaciteti ka Hićo. Dejv je bija toliko dobar da je po izlasku nove verzije 'Solarisa' sam naša 50% bug-ova. Naravno da se je 'Sun' s Dejvom oduševio i pozva ga u Ameriku o svom trošku. No, Dejv se je vratija za tri miseca s obrazloženjem da mu 'Ameri ne leže'. Danas, u slobodnoj, neovisnoj Republici Hrvatskoj, jedva dočekanoj nakon stoljeća sedmog, ne bi tako mislija. Osta bi u SAD, ka šta učini većina nadarenog svita. Tako se gubi kvalitetni stvaralački kadar, a ostaje hrpa bezveznjaka ka ja.

Dakle, Dejv je bija 'mozak' ala Lucy, cura iz filma redatelja Luc Bessona. Koji put bi na SRCE-u osta cilu noć za rišit neku zajebaniju. Ukratko, bija je u struci nenadmašan i nezamjenjiv. Sam je pisa horoskop, u kojem za razliku od ovih u novine; ili si slomija nogu, ili su ti otpali zubi, ili te naguzija peder ... i tome slično. I onda prije nego bi započeja držat nam nastavu mi bi uglas molili: - 'Dejv, ajde nam pročitaj horoskop!'. Tako bi pojedinačno saznali što će nas trefit u narednom razdoblju. A na nastavu bi doša s pepeljarom punom čiki, slično slici 2, i pušija u hodniku za vrime pauze. Pušija je ka Turčin. A znakovi koji sam prikaza na slici 1 svuda. Dejv puši! I nitko mu ne smi prigovorit ili da čistačica isprazni pepeljaru. 'Oću reć, može mu šef prigovorit, ali efekt će za šefa bit porazan. Takvog čovika ni za živu glavu ne smi izgubit. Tko će rješavat teške zajebanije?

Slika 2. Pepeljara puna pikavaca.

To se zove PEDIGRE! Ne rasnog pasa, nego čovika. A za divno čudo Dejv je bija u suštini dobroćudan i druželjubiv momak. Nije bija osoran i umišljen ka neki 'šućmurasti' koji svojim autom lupaju u druge aute i parkiraju di ih je volja. Bija je svjestan svoga znanja, svojih sposobnosti i kakav mu je društveni status i položaj u okruženju u kojem je radio pa si je dozvolija mali luksuz koji si drugi nisu mogli priuštit. Moga je i više ali nije. Dakle, bija je u suštini skroman i ljudi su ga volili i rado prihvaćali. Jebi ga, bolje je funkcionira kad je pušija. Možda otuda i proizlazi ideja o legalizaciji marihuane, ka sredstva glede poboljšanja radne učinkovitosti. Samo mi onda nije jasno, ako se to usvoji, koliko će marihuana koštat i hoću li je smit pušit na radnom mistu i / ili u kafiću jer to nije duvan.

Dejv je bija šlag na ukusnu tortu, jer cilu ekipu nisi moga drugačije ni promatrat jer su bili van serijski. Bilo je još sličnih kapaciteta ka Dejv za koje znam da su otišli. Dejv je isto otišao ali ne znam gdje. Vrlo malo ih je osnovalo vlastite firme jer nisu mogli konkurirat firmama ka šta je firma jednog našeg umirovljenog generala, kojeg je Stipe špedija u mirovinu skupa s Lošom. Umirovljeni general osnova je informatičku kuću, koja je za ne virovat, bila toliko 'dobra' da je pobjeđivala na svim poslovnim natječajima koje je raspisala država. Puno bi svrsishodnije bilo da je ekipa ala Dejv osnovala svoje firme, pa bi moguće neka od njih s vremenom prerasla u mini 'Intel' ili 'Microsoft' sukladno našim mogućnostima, a da se je general nastavija bavit vojničkim poslom u kojem je, kažu, bija dobar. Ali, kako bi se onda ostvariva oni famozni upit : - 'A ima li mene tute?', ZNA SE čijeg porijekla.

P.S. Šućmurasti, ima li koji od Vas ovakav pedigre? U državi u kojoj sam se rodio pravilo je bilo da oni koji su najgluplji i / ili najbezobzirniji idu u školu za nekakve političke komesare (recimo politička škola u Kumrovcu), slično Vama, jer jedino tako ih mo'š maknit sa strane da ne prave neku štetu. Ali jebi ga, posli ti se to može obit o glavu za popizdit, osobito ako se dokopaju neke vlasti.