Životno doškolovanje

Ima već odavno kako se cilo vrime naklapa da se mora svakodnevno učiti do smrta i da su to potribe novog doba u Hrvata. Mogu još razumit kad je u pitanju kakva inženjersko-tehnološka struka, ali što za gospu mora učit moj susid škovacin? Ima bit da će on morat na 'body building' ne bi li zadrža posal. Bilo kako bilo tokalo je i mene poć na stručno usavršavanje zadnju godinu 90', a kako je centar svita u Hrvata - Zagreb, onda sam se iz ove Splitske vukojebine mora uputit tamo, jer ovdi do nedavno nije bilo ničega, nikakvih učilišta za stručno usavršavanje, osobito iz područja informatike. Stručno usavršavanje održavalo se je u SRCE-u (Sveučilišni Računcki CEntar) i trajalo je četiri šetemane (tjedna). Sada učilište 'Algebra' ima svoju podružnicu Splitu, a i drže se tečajevi CCNA pri FESB-u. Sve ostalo je čista nula (00). Evo kako je izgledalo poć put Zagreba, u više navrata.

Šetemana I

Tokalo me je ovih dana poć u Zagreb. Posla me šef učit jer mu se po svoj prilici parilo da mi fali koja škancija za kompletirat regal. I tako izvadin nalog za službeni put, uzmen pineze za akontaciju veličine jednu šetemanu i lipo kupin kartu. Za Zagreb naravno. Odlučija sam se za autobus jer se više volin vozit s njim nego feratom.

Malo me je bila prpa da mi ne maznu boršu po putu ka' mojoj ženi.

Ona je lipo posudila puno finu boršu i kad su ona i veća čer pošle u metropolu, još napirlitane i namazane, neki krele je promislija da u borši ima suvoga zlata pa je usput pri Zagreba uzea njijovu misto svoju kad je izlazija. Je da je to osiguranje platilo ma je isto bilo malo kažina za sve to obavit. Kad grete na put nosite ružne i neizgledne borše, još bolje maskirne ako morete, jerbo van ih sigurno neće niko ni pogledat. Bome oli se ko sada okreće za Maron Ž. a prije su se puno oko nje okričali.

Kad smo već ko krelaca sreja san pri skoro misec dan kako jedan lipo čisti nos. Odan ja odma iza njega a on ti lipo začepi desnu nosnu šupljinu kažiprstom (valjda, nisan dobro vidija, i neman taka iskustva), snažno puhne i iz nosa mu izleti puno lipi sadžaj pravo prid moju nogu. Da san malo brže oda bija bi mi po svoj prilici pitura gače. Je puno lipa navika. Sve mi se pari da otamon oklen je rodjen nije bilo maramica za kupit ili čovik je jednostavno ni ima u džepu. Ovega sam se sitija kad mi je žene ispričala da je niki dan vidila jednog takvog koji to radi sa dva prsta u stilu viteškog mahanja maramicom u stranu. Je ima u nas puno lipoga svita s bogatim repertoarom prefinjenih navika.

I tako za ne falit jednog lipog sunačanog dana osvanen u metropoli. Lipa prilika za malo prođirat. Vidija sam da imadu (neki bi rekli jemaju) puno tomobili i da je i u njih ka' i u nas gužva ujutro za posal. I zamisli na svin raskrsnicama di san proša po dva tipa u plavoj monturi mašu rukama di će se vozit. Osta sam paf. 'Dva!!?!'. Ne mogu odolit a za ne reč da san vidija one specijalne kontejnere za staklo i kartu i čak za limenke. I što me je koš više iznenadilo ljudi svaki dan isprid vrat ostave škovace u kesama i sve to škovacini uredno pokupe. Imaju i mali tomobil s ususavanjem za kupit lišće. Puno lip i čist svit. Imali bi štagod dobrega od njih naučit.

U sobi di san spava nije bilo TV-a tako da nisan vidija Hloverku, ma mi to ni puno falilo. Poslin par dan pojubija san gazdaricu i krenija doma. Kako je to bila jedna puno fina gospoja bez navike za lajat i kako sam mora opet doć preporučija san se za drugi put; da bi volija opet bit kod nje na što je ona na moju sriču pristala.

Put do doma lipo je proša i tako san zaključija prvu šetemanu.

Šetemana II

Postupak je bija sličan, kupi kartu ukrcaj se u autobus i ajde. Regal još nije bija gotov.

Dva dana sunca a onda pade snig, Zagreb je osvanija bil. Padale su puno lipe velike suhe bile pahulje, ni ih bilo krcato i brzo je stalo. Kada je nas iz Južne Hrvatske tilo pozdravit s lipin ugođajon. Bilo mi je to smišno za vidit jer san se sitija kad je u Splitu pa snig da je sve išlo kilavo. Nima kruva, mlika, novina i nasta bi taki krkljanac kaki ni Mel Gibson ne bi moga napravit.

Sutra je opet svanilo sunce, ali je dan posli nasta pakal. Sniga koliko očeš, pomišan kišon i vitron. Deštriga mi je lumbrelu u pet minuti. Poslin se je toliko sjebala da san je mora je bacit. Izašli tomobili za čistit i razgrćat. Gužva po cesti, svi gredu polako, policijoti nigdi, biće su se išli di utoplit. Tako su ralicam lipo zatrpali sve korniže i tretoare pa kad očeš preć ulicu moraš najprije ugazit u prvu hrpu, da ti se dobro smoće noge, onda poažljivo pređeš na drugu stranu u poluklizećem stili da bi tamo ugazija u drugu hrpu i nastavija dalje cili mokar. Lipo ti se usput sve smoći i smrzne da ti dojde da sve skineš s neba. Reka san sam sebi 'Neš drugi put poć bez (ili brez) ribičkih čizmi inaće si najeba'. Sve je bilo lipo dok od doma ni došla poruka, elektroničkom poštom naravno.

'Ovdi dere južina ka' u priči, pored prozora mi prolaze stabla, ljudi, krave i sve ostalo šta zna letit. Kad se budeš vraća preko Like ponesi dosta tople robe. Osobito spize za zabavit medvide da se nebi oni zabavili s tobom. Dobra zabava i mirno more.

Doris'

Poruka me oduševila isto ka' mačka kad uleti u praznu kantu. Naravno, što se tiče letenja nije spomenija Hlo. Biće da se nije usudija.

Bogami nije ni purgerima lako kad padnu takve olujno-ledene-kišne-padavine. Mada pomalo svugdi škripi ipak funcioniraju. Ma ne vole ni Zagrebčani takve snježne kombinacije. Njihov čovik kojeg sam tu upozna reka je nastupu bijesa kad je doša vas mokar - 'Mjenjam metropolu za dva manjša mjesta uz more bilo kakva bilo kam'. Ima bit da se je dobro smočija i štufa.

Uz kombinaciju toplo-mokro-hladno-bolje-hladno-mokro-toplo (to je kad odeš od gazdarice na posal i vratiš se nazad, ha, imala bi i Hlo od mene štagod naučit) izdrža san sve te nedaće i pred najgoru neveru poša doma. Kasnija san par sati, izbjega medvida i doša doma. Umoran ali suv. Nisan se smrza jer sam obuka sve moguće vrste gača, mudanti i majci. Ima sam i dobar džemper i vjetrovku (zaostavština HV iz dragovoljačkih vremena).

Kad sam vidija more, dan tih i miran, a tek sunce! Reka sam sam sebi 'Franjo moj eto ti cili Zagreb i Pantovčak zapravo, rađe ću ja stat odi, ne gredu svi puti u Rim'. Poslin mi je žena ispričala da je Doris bija u pravu. Samo njoj je letila roba sa terace, a meni će zato za koji dan odletit pinezi iz takuina.

U ponedijak san poša na posal. Iduću šetemanu triba opet u Zagreb pa moran razradit taktiku i strategiju odlaska i dolaska. Regal još nije skroz cil. Ča je poslin bilo čitajte nadalje.

Šetemana III

Došlo doba da se triba opet uputit u metropolu. Javin se ovin mojima u Zagreb priko elektroničke pošte oče li štagod bit od škole ili neće glede i unatoč vremenskim prilikama i neprilikama. To smo se nas desetak iz cile Hrvatske skupili učit kako rade SUN-ova računala jerbo nam vlastite snage nisu dostatne za sastavit regal. Bome triba priznat da ekipa iz Zagreba zna svakoga đavla. Samo mi ni jasno di su sve to znanje skupili i zašto nemadu velike glave.

Pitan ja njih oče li zbog sniga i Ličkih medvida bit štagod van plana. Reka mi njihov šef Dobri da samo dođen i da se ne triba bojat ličkih medvida jer da kod njih ima gorih zviri (?!?). Poslin san skužija dok su nas driblali u školskoj klupi na šta je Dobri mislija.

Za ne falit ovi put sam za put izabra feratu. Četri vaguna plus još jedan iz Šibenika prikopčan negdi oko Knina (spava san pa nisan upantija di) lipo su nas vozili u metropolu. Puno lipi put. Sidija san uz ponistru i tu je puva zrak kroz neki radijator, malo hladno - malo vruće. Po putu smo skužili kad vlak gre sporo da puše ladno a kad zapuca onda puše vruće, ništa lipo između kako bi ti za dušu pasalo. Kad smo prihajali u Zagreb deboto san završija u bolnici. Čin san izaša na cestu skliza san se po ledu i skoro razbija tintaru. Mora san dobro pazit kako odan. Kad san doša u kvart di san triba odspavat nisan moga nać kuću. Lipo san svratija u prvi kafić i uljudno pita i rekli su mi da je kuća 50 metri niz cestu i da ne mogu falit. Oden ja niz cestu i ne vidin ništa. Magla, ne bi je moga sikiron rasič. Tek na 20 metri vidija san malu kućicu od osan katova i tako doša kod gazdarice.

Sutra ujutro skupja se ekipa u SRCU ali fali kolega iz Dubrovnika. Zna san da gre avionon i promislija da je osta doma, kad evo ti ga u zadnji tren.

- 'Gosparu, di si do sad gospu ti blaženu, mislija san da neš ni doć!' - 'Je, doša san autobuson iz Pule (?!) i poslin feraton iz Ljubljane jer san mora tamo malo svratit.' - 'Pa kako si doša u Pulu?' - 'Lipo, bila su ti u nediju ujutro dva aviona na pisti za Zagreb i ja san ima sriču uč u oni koji je uzletija, oni drugi je osta. Lipo sunčano vrime, kad ti se javi Capitan.'

- 'Štovani putnici zrakoplov Craotia Airlinesa upravo je uzletio prema Zagrebu. Imam čast obavijestiti Vas da ćemo polako (?!?) stići do Zagreba prosječnom brzinom od 660 km/h. Ugodno putovanje želi Vam osoblje zrakoplova.'

- 'Kako smo se približavali Lici vidin ja da nešto ni u redu. Već drugi ili treći put stjuardese trću oko nas i nose piće i sendviče a Zagreba nigdi. U zraku smo skoron tri ure. Oko Karlovca Capitan je reka da ćemo malo kružit jer da se doli dobro ne vidi.' - 'I onda?' - 'Tu gori smo se muvali u krug i izili još jednu turu sendviča i onda je Capitan reka da se vežemo i da se spuštamo u Zagreb. Avion ti je lipo siša i iz lipog vrimena uletili smo u maglu. Ma kakvu maglu, tisto. Kažu da mu triba trista metri vidljivosti za sletit a ja ne vidin ni krilo, kad najednom žžžž ...' - '?!?' - '... i evo ti ga opet gori povr oblaka na suncu.' - 'Šta iša sletit pa se opet diga?' - 'Je, to ti se zove decision point kad mora odlučit šta će.' - 'Šta, šta će?' - 'Pa na oko 300 metri od zemje ako ne vidi pistu mora se vratit nazad.' - 'I di ste onda išli?' - 'Lipo nas je obavijestija da gremo u Pulu i da ćemo tamo sletit.'

- 'Kad smo sletili, blažena nedija, nima pasa na aerodromu ni oko njega, Najpri smo tri kvarta ure čekali u avionu da niko dojde namistit skale, a onda smo se iskrcali na aerodrom u kojem je sve bilo zatvoreno. Sve smo u avionu već izili i ovdi smo jedino još moglii pojist zgradu. Kad je konačno osvanula neka njiova lipa teta (nju su tribali pojist - moje mišljenje) i rekla da avion gre nazad u Dubrovnik. Onda smo svi načisto popizdili i rekli da mi ne gremo u Dubrovnik nego u Zagreb. Onda je i Capitan puka, skupija prnje i osoblje i otiša jut ka' pas i tako bar rišija dilemu oko povratka. Jedva su našli neke autobuse, dva mala i dva veća od kojih je jedan parija kada je izaša iz crtanog filma o Kremenku. Štaš, kad valjda danas niko nikom ništa ne plača pa niko ni tija vozit za njih.' - 'I stin si doša?' - 'Nisan nego su me u Rijeci prijatelji dočekali i odveli u Ljubljanu i feratom sam doša jutros.'

Kad se malo promisliš puno lipo putovanje. Iz svog i njegovog iskustva reka san da ću iduću šetemanu poć u Zagreb samo na tovaru jer mi se to pari najsigurnije. Sva sriča da je zadnja. Mrzi me kad se sitin da moran opet ič. Taki ti je život, uvik ti nešto, ako može, pojde u krivu stranu - MURPHY.

Šetemana IV

Iako sam promislija poć zadnji put u Zagreb na tovaru, ipak sam iz praktičnih razloga poša kupit kartu za feratu. Praktičnije je, a po ovakvom vrimenu i sigurnije. Kad san iša priko rive vidin da se voze pusti kamioni s igračkaman za male i velike i promislija san da gredu negdi prema Zvončacu di će složit Novogodišnji cirkus.

Kupija san povratnu kartu i poša na put. Ferata je krenila negdi oko podne i vidi čuda ima vagon restoran. Nisan se moga načudit jer ga dosad ni bilo. Pitan čovika u restoranu: - 'Oče li i bit ovo kad buden iša nazad, po noći?' - 'Neće, ovo Vam je spojeno samo za vlak tijekom dana.' - 'Hvala, mogu li dobit ....'. Dobija san šta san tija i mogu vam reč da je lipo bit u vagon-restoranu. Ne sam da je toplo jer si blizu ferate nego moš na miru i proštit novine, lipo uza stol. Je da usput moraš nešto pinez i potrošit da čovik ne misli da si doša muktarit pa se moš duže zadržat. Kad sam doša u metropolu drugi dan ujutro zapucan u SRCE. Svi smo bili na broju i uvatili se učit. Profešuri su bili fini i nastojali nam sve lipo razumljivo rastumačit, ali šta ćeš, zaludu im kad nam se je ka' po običaju prvi dan spavalo za poludit. To je valjda zbog promjene klime.

Puno lipi grad. Zima ka' u paklu. Ne triba ti ujutro pit kavu i umit se za probudit. Čim izađeš iz portuna omar te -10 prodrma i za minut se razbudiš. Posli kad dođeš u toplo, prvo ti je gušt a onda gledaš di bi prilega. Pita san gazdaricu di suši robu - 'A dragi gospon, na radijatoru, a kam bi drugo!'. Sad san tek skužija zašto su im balkoni čisti i prazni. Em se roba sledi em još pocrni od smoga koji se uredno svaki dan skupja i skupja. Koja lipa čista arija! Kad tome pribrojiš maglu onda se zapitaš za koju gospu su glavni grad Hrvatske metili na tako glupo misto. Je bija pametan naš Dioklecijan. Napravija je palac usrid Splita.

Doša je i dan za rastanak. Upriličena ja mala fešta u našu čast. Svi smo se lipo izjubili i malo popričali i dobili diplome za pamet, lipo uokvirene u staklu s vodenim pečatom. Nije oni šta ga je čuva Milas. Zaboravija san pitat Dobrija (šefa od škole) jeli ga je zapala više od dvi marke po komadu. Hlo nije bila nazočna na našoj maloj fešti. Ne bi zna zbog čega.

Posli fešte zapuca sam na kolodvor. Do ferate iman još čekat četri ure pa sam sija u čekaonu, pijucka pivo i pomalo čirija naokolo. Puno lipih stvari za vidit. Poneka starija čeljad uđe u restoran, mazne ili zamoli za praznu botilju pive za vašim stolom, ode vanka i kupi pivo u samoposlugu, ulije u botilju i dođe je popit utoplo u čekaonu. Osta sam paf. Onda sam uočija par noćnih teta raznih oblika i godina. Oko njih se vrte neki muški ali sve mi se pari ne za posal nego da su im šefovi. Imaju puno lip rječnik a bogami i mobitele. Nisan čuja da je kojoj zvonija pa san zaključija da su u krizi s poslon. Biće svit nema love, ka' ovi šta pretaču pivo. Bila je jedna puno lipa, koja je čim je ušla rekla da je na raspolaganju za udaju. Baš je bila puno slatka. Pasala mi je po visini, izgledu i po godinama, ali kako već iman ugovor s mojon boljom polovicom nisan si moga pruštit taj gušt da joj prihvatim ponudu. Osim toga ne mislin da bi ispalo ka' u filmu 'Pretty woman'. Baren ne radi toga šta ja ne izgledan ka' Richard Geer.

Jedva san dočeka feratu i pravac Split. Ujutro kad san doša doma ima san šta i vidit. Deboto nisam pa u afan. Osvanija cirkus usrid rive!!! Ovo nisan doživija od kad sam se rodija. Našu lipu šetnicu pretvorili u cirkus!?! Ima bit da su za to gradski oci imali barem dva valjana razloga.

  • Da uberu prvu gomilu love na račun odabrane lokacije.
  • Da uberu drugu gomilu love na račun postotka od love šta će je dica tu potrošit.

Ova druga solucija barem meni ne ide u prilog. Više bi volija da su cirkus stavili oko Banovine, više bi pasalo s njezinim sadržajem.

Sutra ujutro gren na posal i kad san doša na raskrsnicu di je bija Dom Zdravlja, di je sad neka banka s Alpa da nam bude zdravije, sta baja s nekim novim japanskim autom nasrid raskrsnice i čita novine! Izad njega autobus i cila gomila auti strpljivo čeka. Gledan i ne virujen. Ne mogu se načudit. Dok san ja vozija auto nisan se tako ponaša. Jebe se njega šta je uštopa promet. Ima bit da je tip vrste 'Oša na selo, bija na misi.' ka' šta zna pisat u 'Slobodnu'. Možda je čita knjigu 'Pale sam na svijetu'? Kako iman bradu ka' četnik i odan na posal u vojnoj odori (razvojačeni dragovoljac HV) i izgledan ružno ka' sam vrag, pogotovo s kapon šta san je nabija na glavu da se ne smrznen, čim sam mu pokuca na ponistru oma je maka auto. Provirija šofer iz autobusa i pita me jel' tip pročita novine. Bidan se čovik more bit nije usudija ni zatrubit. Jo da mi je bilo sist u ti autobus. S guštom bi mu malo poravna japansko dupe i poslin bi mu se slatko ispričava da su mi krepale kočnice, jer su od stajanja ostale bez arije, i da ćemo sve lipo sredit priko osiguranja. Kad sam to priča na poslu rekli mi je Ole (kolegica s posla) da sam poludija, da se to ne radi jer me je moga upucat. Popodne mi priča žena da je neki krele upuca tako jedno dite isprid diskača.

Bogati, dobro sam i proša. Neću takvo šta više ni promislit činit.

Ludega grada, ne samo da pari cirkus i bez šatora nego svaka druga mona nosi pištolj. I lipo puca po nahođenju. Koristin priliku za srdačno pozdravit štovanog Eliot Nessa i zamolit ga da mi nabavi kakvu pucu da se ne osičan gol kad odan po gradu.

Nema veze, sad će 2000. godina, love neman, stat ću doma i dobro se provest, ima filmova na TV ka' u priči. Sve će te ludosti po ulasku u novo stoljeće nestat.

 Natrag  Početna  Dalje

Članci koje ćete moguće čitati imaju za cilj da Vas nasmiju.
Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je nemoguća.
Ako pak sebe netko prepozna neka šuti i neka se ne ljuti.

 Vrh / Buzdo
 Vrh stranice  Blog - početna stranica