Oggy i privatno vlasništvo


Godina: 15'
Doba: Zima
Podneblje: Dalmacija
Mjesto: Split

Kad sam bija mlađi, uvik sam volija pogledat crtić. HTV je imala shemu da prije dnevnika pusti neki spot od novijih hitova i crtić da se zna vrime kad dica gredu spavat. Dok se nisam oženija ja bi posli crtića lipo iša na Pjacu (ne pijacu). Najviše sam volija gledat crtić u kojem je glavna faca mačak Sylvester i njegov sin Sylvester Junior. Sin je u našoj sinkronizaciji nazvan - Oggy.

 Sylvester
Slika 1. Sylvester i Sylvester Junior (Oggy).

Pape-mačak je uvik sinu dava savjete koji bi započinjali s:

- 'Oggy sine ...'

Sin je bija mala pametnica i uvik je kužija da je pape odma u začetku nešto zasra i prova bi ga upozorit obično započevši:

- 'Tajo moj ...'

Ne mora bit da je točno bilo tako, ali se ja toga otprilike tako sićan.

Onda sam se sretno oženija i dobija dvije curice. I dalje je vridilo pravilo da posli crtića idu spavat jer se je sutradan tribalo dignit u 06:00 za ići u vrtić i jaslice. Jeba te, koja su to posrana i glupa vrimena bila. Umisto čamit na zavodu, žena i ja smo radili, uz to bili podstanari u Stobreču, i uz sve to mogli smo imat i uzdržavat treće dite u kući - auto. I još bi svaki misec uspili ušparat 100 DM (nema ih više). A onda postadosmo samostalni. Ja lude, dragovoljno otiša u rat, a ženu i dicu preselija kod mog 'taje', da bi s vrimenom ženina firma otišla u PM, a ja se razbolija i posta invalid (PTSP i rak bubrega). Sad smo gotovo govnarska sirotinja, kako priliči 'stoci sitnog zuba'. Dočekah onu - 'Imamo svoju Hrvatsku, naša je i bit će onakva kakvi sami želimo i nećemo nikom dopuštati sa strane da nam propisuje kakva ta Hrvatska treba da bude!'. Za popizdit od sriće! Jedino je moguće sritan moj pokojni pape jer sve ovo nije mora doživit.

Vrime je prolazilo i cure su se udale, postale mame a ja dida. Naravno i bakica je tu. Ne smin zaboravit ni didu Ognjena u baku Valu od muških članova porodice. To važi samo za stariju koja ima ovog mlađeg unuka prema narednoj slici. Mlađa se je udala za 'Dominantnog  mužjaka izumiruće vrste' i naravno ubrzo rastavila, što je bilo i za očekivat, ali je dobila lipog sinčića koji sad smenom igra 'podmornicu' na PC (Licencirana verzija 'Silent Hunter IV - Wolves of the Pacific'). Ne bi tribalo ni napominjat, Daby je sada igra bolje od mene, osim što zna potopit i vlastitu flotu. U duhu današnjih zbivanja, naravno.

 Unuci
Slika 2. Oggy i Daby u igri / SH IV. ( + / - )

Ako dobro igraš, mo'š napravit nered za popizdit. Bolji nego što ga naprave naši vrli političari u vlastitoj zemlji. Imaju deset puti bolje podmornice od ove simulacije!

Kad se je mlađi rodija, prvo što sam zapazija je neopoziva sličnost s didom Ognjenom i od tada ga zovem od milja 'Oggy sine ...'. Nisam samo ja to zapazija, ali dida Ognjen ka' i pape i mama od Oggyja ne žele to ni čut, ali činjenice su nepobitne. To je potvrdija i jedan slikar kojemu je posal radit portrete.

Šta do sad navedeno ima veze s kapitalizmom i privatnim vlasništvom? Društvenim uređenjem koje slovi ka' najnaprednije i koje je omogućilo da se razjebu (torpediraju) sve dosadašnje gospodarske stečevine, 'birani' obogate, a pizde ka' ja dođu u poziciju di im je i misto, na dno. Ima, ima, i te kako!

Oggy je prava mala mudrica. Na sriču svih nas pape mu je pomorac i financijski popravlja krvnu sliku svih u porodici. Kad ode na brod, kćer dođe koda nas, te ona i sin borave u sobi koju je sama uredila za sebe i dite. Kako je pape malo na brodu, pa malo doma, Oggy je naučija da je i ovi stan 'njegov teren', njegovo PRIVATNO VLASNIŠTVO. Evo, sad ima tri godine i kad nešto 'oće, uvati 'žrtvu' za ruku i odvede je na njemu željeno misto i prstom lipo pokaže šta 'oće. 'Žtrva' je najčešće mama kad je doma (za divno čudo radi, zaposlena je!).

Kako u nas vridi pravilo da se dicu ne smi mlatit nego odgajat i uvjeravat (o.a. za naše političare bi po moje tribalo vridit obratno), uvik mu se popusti da ostvari svoj naum glede šetanja, ali to ne znači da će sigurno dobit to u što je upra prstom. To mu je dobra osobina, znači zna što hoće - bit će dobar PODUZETNIK. Ali kad mama dođe kući, ne ispušta je iz vidokruga, kada ima ugrađen sonar i periskop. Ne može mama ni u kondut a da je on ne prati. I nezamislivo je da njegovu mamu netko uzme za ruku i ide joj nešto pokazat. Naprosto poživčani. Tko se uopće usuđuje dirat njegovo PRIVATNO VLASNIŠTVO?

Kad sam im za 'Svetog Nikolu' kupija kineske aute (AVTO) na daljinski nitko sretniji od njih. Nema veze što je jeftino i nekvalitetno i neće trajat. Ionako će ih razbit. Ali Oggy, svoj drži stalno u naručju, na stolu kad jede i mama ga mora imati u krevetu s njim kad idu spavat. Nitko ga ne smije ni za živu glavu premjestit od mista di je on zamislija. Tko se uopće usuđuje dirat njegovo PRIVATNO VLASNIŠTVO?

Eto tako me je Oggy naučija što je pojam 'PRIVATNO VLASNIŠTVO'. Moj privatni i besplatni učitelj o tom pojmu. Moje je samo moje i ničije više. Nema šanse dati ga nekome ili posuditi. A da ima vrijednost - ima! Da nema, ne bi oti auto tako zdušno čuva i mamu pratija u stopu. E sad, da sam bija pametan, i shvatija navedeno puno ranije, već davno bi bija član dobrotvorne humanitarne organizacije HDZ (Humanost i Dobročinstvo Zase), te kupija parcele zemlje na Pelješcu, koje bi bile moje PRIVATNO VLASNIŠTVO, i koje bi skupo proda u momentu kad se budu otkupljivale glede gradnje 'Pelješkog mosta'. Pape moj, da si živ sad bi bija pradida, ali sumnjam da bi shvatija pojam privatnog vlasništva, jer si radija u državnoj firmi, te nisi svoja iskustva glede toga moga prenit na mene, pa se ja tako sad u današnje vrime ne snalazim i nikako ne mogu shvatit da je privatno vlasništvo nedodirljiva kategorija, osobito ako se radi o kolekcijama parcela, kuća, automobila, slika ili već ne znam ni ja čega. Nikad neću naučiti koje dobrobiti nam kapitalizam donosi. Osobito ovaj naš domaći - robovlasnički kapitalizam. Bez njega članstvo u NATO i EU, dvi nenadjebive humanitarne udruge, bila bi samo puka maštarija.

P.S. Jeba te, ovo bi tribalo uvest u našim strankama. Svaka bi tribala imat jednog malog 'pametnicu', ala Oggy, da ih upozori kad počnu pravit pizdarije. Ali, fora je u tome da 'vođe' nikad nikoga ne slušaju - nažalost.


 Natrag  .  Početna  .  Dalje

 .

Priče koje ćete moguće čitati imaju za cilj da Vas nasmiju.
Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je nemoguća.
Ako pak sebe netko prepozna neka šuti i neka se ne ljuti.

 Vrh / Buzdo
 Vrh stranice  Sjedište Bloga