|
1972. godine firma Ford dizajnirala je automobil pod nazivom 'Granada' koji se je proizvodio do 1994. godine u njihovim europskim podružnicama. Njegov nasljednik je 'Ford Scorpio', vrlo uspješna limuzina do kraja 90'. Dakle, limuzina koja s velikim američkim limuzinama nije imala nikakve veze iako nije bila baš mali automobil (4.572 m).
Otac mog prijatelja radija je vanka, i kako je puno putova učinija bi godišnje autom 200'000-300'000 km. Stoga je svake godine minja auto. Auto bi izvana i iznutra bija ka nov, ali motor bi otiša. Tako bi on otiša u auto-kuću gdje je kupija automobil i uz nešto nadoplate uzeo novi. Eh, da sam ima love za nešto tako od njega kupit, isplatilo bi se. Svako malo bi doša doma posjetit familju i tako evo ga jedan dan s novom 'Ford Granadom'. Tada sam bija student (sredina 70') i već sam se dosta kužija i popravak automobila. Bija sam u prijatelja kad mu je stari doša. Kad smo se pozdravili reče: - 'Dico, daj vidite što mi je s autom, iša sam na pumpu i ulija svega 13 litara benzina.' Kako je ima garažu i kanal utirali mi auto u garaži i zavukli se ispod. Najprije sam osta ka pizda kad sam vidija ovjes, kardansku osovinu u zglobovima, mjenjačku kutiju straga uz diferencijal i sva moguća čudesa tada nove tehnologije. Kad smo se malo nadivili tehnici pogledali smo rezervoar za benzin. Bija je od aluminija i cili se spljoštija. Kako mu je otac opra auto prije puta, a bilo je malo zima, zaledila se voda u bravi poklopca rezervoara benzina i nije moga ulazit zrak. Moćna pumpa za benzinu uredno je radila svoj posao i rezervoar se zbog podtlaka spljoštija. Skinili nas dva rezervoar i dumamo kako to izravnat. - 'Čuj, stari ...' - velim prijatelju - '... gleda sam barbu kako ravna kante za gorivo. Stavi žlicu benzine i ubaci šibicu. Kanta se izravna i malo naboti. A ovo je od aluminija a ne od željeza, moglo bi se raspast po šavu.'. I tako bi dumamo što radit kad evo ti njegovog zeta.
- 'Šta, radite vas dva.' Boro je bija bokun od čovika, ali mi to isto nije parilo moguće. - 'Ajde vas dva ne pizdite, začepite rupe a ja ću napuhat.' Začepili mi rupe, Boro duboko udahnija i u dva puta rezervoar se poravna gotov ka novi. - 'Eto, ne'š ti problema, malo puhanja i gotovo.' Majke ti, malo puhneš? Koja pluća! Da sam ja ili mi prijatelj išli puhat mogli smo se samo nagutat benzinskih para. Malo je reć da smo ostali ka pizde. Vratili smo potom rezervoar nazad i kad smo pričali kako ga je Boro izravna nisu nam virovali. Kad smo već kod pluća, legendarni Pajdo se vozija autobusom kroz Kaštel Sučurac, u kojem je bila tvornica cimenta (i sad je), i veli putnicima: - 'Diši rajo, punim plućima!' A kad su prošli Sučurac nadoda: - 'A sad rajo ajde doma i seri blokete!' A famozna tvornica u postupku privatizacije prodana je Meksikancima. I sad oni 'daljinski' odlučuju koliko će se cimenta proizvodit i kome će se cimenat prodavat. Njima tvornica valja, a nama nije valjala pa smo je prodali? I nitko se tome ne čudi a gotovo ništa nije se prominilo osim vlasnika? Zašto nije mogla ostat naša? Privatizirana je i obližnja željezara koja super-privatizacijom i vrlim nam postupkom spašavanja radnih mjesta nije na primjer učestvovala u izradi građevinskog željeza za 'Dalmatinu' ni s jednim jedinim kilogramom? Stvarno imamo zadivljujuće političare, marketinške i ekonomske stručnjake, pravi 'domoljubni maheri' koji na sve moguće načine štite domaćeg čovika i domaći proizvod, u čemu su se osobito iskazali pripadnici dobrotvorne humanitarne organizacije HDZ (Humanost i Dobročinstvo Zase). Evo im je nedavno jedan od bivših uglednih članova osuđen za VELEIZDAJU. A puno je njemu sličnih 'uglednika'. Toliko su dobri da bi ih po moje najbolje bilo posudit strancima - za stalno. Već sam napomenija, da ne bi ima ništa protiv da sam si moga priuštit jedan taki auto, iako je moj mladalački san bija:
Ništa blizu auta naši vrlih saborskih i / ili vladinih dužnosnika. Proizvodio se je od 1965. godine do 1971. godine, jedan od najljepših, i najbolje uravnoteženih dizajna ikad viđenih na malom automobilu (3.65×1.44×1.35 m / 745 kg / 903 cc / 39 kW) - Mali Ferrari. I kad sam konaćno nešto počeo zarađivat - nije ga više bilo, ni polovnog! |
Priče koje ćete moguće čitati imaju za cilj da Vas nasmiju.
Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je nemoguća.
Ako pak sebe netko prepozna neka šuti i neka se ne ljuti.