U neko doba dana, odma posli obida, zove me prijatelj, da mu dođem 'malome' pomoć oko izrade seminarskog rada. 'Mali' je bija na IV godini studija, računarstvo, mislim se - 'Ma koji ću mu ja ... sad na četvrtoj godini?'. Ma dobro, za ratnog supatnika učinija bi sve. I tako odem oko šest uri popodne do njega.

U moje vrime oti smjer nije ni postoja, a vrhunac tehnologije bila je bušena kartica. Sve što sam naučija većinom je po sistemu čitanja, pitanja i tečajeva. Što sad ja imam pričat skorom dipl.ing. u toj struci? Dođem ja kod njega i on mi kaže da je dobija za seminarski izradit shemu mreže za neku ustanovu. Tlocrt zgrade i sad treba ucrtat sve što treba i popisat i opisat sve ormare i uređaje, odnosno:

• Pristupno mjesto od strane ISP.
• Pristupni mrežni ormar.
• Mrežne ormare po ostalim prostorima.
• Mrežne uređaje za svaki od ormara
  (Usmjernik, poslužitelji, L3 preklopnik, UPS , pristupni L2 preklopnici za korisnike ....).
• Odabir komunikacijskih kablova između uređaja (optika, UTP).
• Kanalice kroz prostore i proboje kroz zidove.
• Raspored računala za korisnike i priključnice.
• Raspored računala u učionici i priključnice.
• I sve ostalo što uz do ide ....

Pričam ja 'malome' ali vidim da on ništa ne kuži. Nije mi jasno zašto? I još mi kaže da mu je profa sugerira da pristupni ormar metne na skale (!?), a ostale ormare čak u učionicu (valjda da prave više buke?).

- 'Pa dobro, jesi ti ikad vidija ormare s mrežnom opremom?'
- 'Nisam.'
- 'Pa što vas profa ni jedenom nije odveja pokazat ih u ove četiri godine kad su mu isprid nosa?' - Mislija sam na pristupno čvorište CARNet-a.
- 'Nije.'

Osta sam u čudu, a ka neki dobar profa (dr.sc.), angažiran na svakakvim radovima i priznat?

- 'ka prvo, ormar neće na skale nego u zasebnu prostoriju pod ključem, s klimom koja se u slučaju nestanka struje vraća u ispravno stanje, tj. ne gasi se. Ako profi nije jasno zašto neka pita mene pa ću mu ja objasnit.'

U to doba bija sam sistem-inženjer u jednoj ustanovi i svi prostori gdje su bili uređaji bili su klimatizirani. Istina da su mi poslužitelji bili iza leđa, ali mi barem nije bilo vruće. Da je temperatura bitan faktor najbolje mi to kaže moj kućni PC. Po liti sat mu ide nazad, a čim dođe jesen počne radit normalno. Što čini razlika u temperaturi od svega 10°C. Mislim se, što ću s 'malim'? Blaženo doba Interneta. Odem na stranice firme 'Panduit', skinem kataloge i počnemo gledat slike. Najprije pristupni ormar pa na dalje. Onda na 'Cisco' stranice (za ne falit) i počnemo gledat uređaje. Na temelju ove priče nastalo je i štivo 'Prespojni (mrežni) ormar'. Javija sam ženi da neću brzo doć, kod njega sam večera i radili smo do oko četiri ujutro. Reka sam 'malome':

- 'Zapovidi starom (imali smo tada isti čin, on aktivni a ja u pričuvi pa sam moga) da te dovede kod mene i sve ovo što smo sad pričali ja ću ti uživo pokazat, tako da te profa ne može mantat.'

Doveja ga sutradan njegov stari kod mene i dok je on čakula s ekipom, ja sam 'malome' sve pokaza. Pa zar to nije moga učinit majmun od profe na puno bolje misto u kojem je puno bolja oprema? Oda sam se sitija kad su me protuzakonito utirali u nastavu (radiš oti posal mukte jer drugi već imaš, a profa nisi). Dični profa (dr.sc.) tumačija je studentima da se podaci spremaju na MAGNETSKE TRAKE. Jeba te, oti je bija još luđi, u doba mobitela on prodaje 'maglu' iz doba bušenih kartica. Sriča nije se sitija teleprinterske trake. Toga sam se rišija tako što sam dotičnom reka da me bole leđa i da ja to više ne mogu. Skužija je i oma mi posla svog asistenta, kojemu sam da sve nastavne materijale (nisam mora). Posljedica ovako kvalitetne nastave je da i dan danas studenti misle kako je izrađeni dokument u WORD-u, a ne da je to neka datoteka u nekoj mapi na disku, a da je WORD samo alat za njenu izradu. A kako pronaći datoteku? Žalosno! A kako spriječiti da datoteci ne daju ime s našim grafemima, jer u određenoj kombinaciju s velikim slovima ne možeš joj više pristupiti! Jednom je jedan donija na stiku 'shortcut' ikone.

Onda sam se sitija da mi je starija 'ćer išla u MIOC.

- 'Mala, što si ti tamo učila iz informatike?'
- 'A ništa, samo neka sranja.'
- 'Kako?'
- 'Pa predava nam je BUŠENE kartice i tome slično.'

A u to doba imalo smo PC doma! I naravno da joj je bilo dosadno.

- 'Bušene kartice?'

Bija je isto neki 'dr.sc.' honorarno u srednjoj školi. Ma nemam ja ništa protiv 'dr.sc.' ali to tako ne bi smilo bit. U protivnom neko rade do 78. godine. Ionako je svejedno što će pričat, al će bar dobro živit.

- 'Je, to ti je bilo ovako; Bušena kartica je: DEFINICIJA. I kad sve tako naučiš uvik si dobar.' - 'A programiranje?' - 'Ma daj tata!'.

Slika 1. Bušena kartica.

A novine pune naslova 'ZEMLJA ZNANJA'? S nastavnim kadrom kakvog sam opisa? Nema šanse! Možemo bit jedino zemlja gdje će se dobar KUHAR tražit povećalom. Jebeš proizvodnju bilo čega; kome to treba? Naša budućnost je u kuhanju strancima i pranja im čarapa i nogu ili dodavanju loptica na golf terenu. Ako hoćeš učit i nešto naučiš i imaš sreću i želju da završenu školu dopuniš s doškolovanjem u CCNA i MCTS, i nađeš ovdje pristojan posao, svaka čast. 'Mali' iz priče je sada pravi 'inženjere', ali mnogi s njegovim znanjima napustit će Hrvatsku. Uostalom, kome su ovdje potrebna takva znanja kad je sve sjebano ili prodano. Postat ćemo sluge strancima! Ala što nam je svijetla budućnost!

P.S. Možda je pokojni saborski zastupnik Milas bio u pravu. Moguće mozak zaista vrijedi 2 DM?