Već sam napomenija da sam u svoje vrime radija na isporuci i održavanju računala i instalaciji računovodstvenih programa. Nekad su računala morala imati ugrađen disketni uređaj, jer se gotova sva programska potpora instalirala s disketa, a disketa je služila za prijenos podataka i kao medij za arhiviranje podataka s diska. I tako opet jednom, ka svako malo u svakom radnom danu zazvoni telefon na mom serviserskom stolu. Ženska osoba s druge strane, neka šefika, osu paljbu na mene.

- 'Šta ste mi ovo donili, ništa ne radi. Ne mogu arhivirat podatke na disketu.' - Opet ta nesritna disketa.

Tribam napomenut da sam dan prije u tu firmu di ta fina napirlitana dama radi isporučija računalo, umrežija ga i sve živo testira. Koji mu je sad kurac? Svašta mi prolazi kroz glavu ali ne mogu prihvatit da je krepalo jer ga 'mučimo' dan, dva' prije isporuke. Je da i novo računalo može krepat, ali nije uobičajeno.

- 'Kako mislite da ne radi, jeste probali ...'
- 'Šta mislite s kim pričate.' - prekine me - 'Ja ovdje radim već pet godina i valjda znam što govorim.'

Sidi u auto, skupa s boršom sa čarobnim sastojcima i cca 30 km put zapada. A još sunce upeklo. Jebi ga, u doba disketa obična auta nisu imala klimu. Kad sam doša gospoja me mrko pogleda i odvede kod službenice di je bilo to 'problematično' računalo i ode ča.

Greška 1: Zamolim službenicu da me pusti da vidim što je, izvadim SVOJU disketu, formatiram, arhiviram, brišem, čitam preko mreže i radim sve šta mi padne na pamet i SVE RADI. Ja i dalje ne kužim u čemu je problem.

Greška 2: Pitam službenicu jeli sve razumila. Ona potvrdi i ja odoh do šefike (to je ona pristojna dama s vrha Priče) i rečen joj da je sve OK. Ali radni nalog nije tila potpisat jer je to NAŠA greška.

Dobro, skupin prnje i uputim se nazad. Nisam nego doša u firmu, a ekipa krepaje od smija. Kažu je fina dama opet zvala odma nakon što sam otiša i jebala mi sve po spisku. Šta sad, sidi u auto i nazad. U to doba nije bilo mobitela, da me odma 'okrenu'.

Kas sam se vratija uzeja sam drugi pristup. Odem do očaravajuće šefike, dobro srihtane i popunjene plavuše, uredno namazanih okica i noktiju u mini veštici i visokim štiklama, i uljudno je zamolim da mi pokaže kako ona to radi kako bi ustanovija što je problem. Uzme ona SVOJU CRNU disketu na kojoj je bija CRNI pleh koji se otvara, i na koji je ona uredno nalipila nalju umisto na prostor di triba. I naravno ne popušta pleh i disketa neće u uređaj.

- 'Evo vidite, ne radi. Ovo ništa ne valja.' - Rekla je uz još par lipih stvari, ali nisu za pisat.

Slika 1. Plavuša Dolly ala Blas Gallego.

Muća sam, lipo sam uzeja tu NJENU disketu, elegantno skinija nalju isprid nje, stavija NJENU disketu di joj je misto, na računalu naravno da ne bi tko drugačije promislija, i uredno arhivira. Muća sam, ništa nisam reka, jer ne valja šefiku brukat isprid osoblja. Nasamo sam joj reka.

- 'Draga gospođo, s obzirom na Vaše dragocjeno iskustvo od pet godin, očekujem da ćete mi sada znat potpisat oba dva radna naloga kako ja kod svoga šefa ne bi ispa tovar.'

Potpisala je, ali me više nikad nije zvala, već bi to dala učinit nekom drugom, a kad bi ja doša nestala bi.