Čistoća je pola zdravlja


Stari me je uvik učija da triba držat čist okoliš u kojem živiš. Tako sam od njega uvatija naviku da sve manje škovace valja bacit u kantu, a one veće u veliki kontejner koji 'Čistoća' s vrimena na vrime postavi u kvart. Svjevrimeno su davali oglas i u novine di je, da ga moreš lakše nać. Ali sada u 'novo doba' kad sve triba platit nije sve tako jednostavno.

 Kontejner
Slika 1. Kontejner za gabaritni otpad.

Škovace I

Što raditi kad Vam se probije kazan bojlera? Rješenja je više, a ja sam odabra da kupim novi i stari bacin ča. Kad su svi građevinsko - električarsko - vodovodno - pokusni radovi bili gotovi (ovo san naučija slagat od Hloverke), ka' svaki pristojan građanin triba bi stari kazan itnit u kontejner za krupni otpad, a ne bacit ispri kuće pa da se drugi o njemu misle, te ga lipo utrpan u auto i gren tražit veliki kontejner.

Fala Bogu u novine nigdi ne piše di je i naša san jedan priko puta Bobis-a. Lipo izvadin stari kazan i itnen ga u kontejner kad čujen umilni-naprasito-jači ženski glas s dugog kata bliske kuće - 'Šta bacate u moj kontejner...' - '??!?' - 'Zar mislite da sam ga ja platila da svak u njega baca šta 'oće ...'. Na ovu lipu besidu i njene razne dodatke sam nešto odmuca, ostavija kazan di sam ga ima namjeru ostavit i brže bolje se pokupija odatle.

Usput sam se pita ma jeli je moguće da u lipom, krasnom, organiziranom, čistom i Hajdukovom gradu ne postoji misto di ćete bacit ono što Vam ne triba, a ne može stat u Vašu kućnu kantu. Ali sam usput i zaključija da ako oš' bacit nešto krupno (nisam mislija na ženu) znači da moraš kontejner naručit i platit. Ala je su purgeri glup svit! Oni su sve to organizirali mukte. I još po vrstama!!! Kako će tako ubrat išta pinez?

Škovace II

Kad je manja 'ćer, zvana ZEC, zbog čak dva velika prednja zuba koja je ponosno dugo vrimena nosila, pinkicu izrasla zaključila je da je u njenoj sobi cila gomila stvari koje joj ne tribaju. Pa kad smo već počeli onda smo izvršili prikupljane svih nepotrebnih stvari koje i snili ih u auto. Morali smo priklopit zadnji sic i opet je sve to jedva stalo. I ajd' sad nađi veliki kontejner?

Nima ovdi, ondi, tamo, vamo i tako smo došli sve do TTS-a. Pola ih je bilo u ogradi (to su ka' oni plaćeni, je li) a jedan je bija vanka na cesti između skladišta. Zašto san tražija kontejner u Split, kad se u Zagrebu zna di su i koji čemu služi?

Neman pojma, ali nisan se tija s tim puno zamarat sad kad san ga već naša. Bila je već noć oko 21:00 i malo je puvalo. Izašli mala i ja vanka, otvorili peta vrata i isti čas kad smo bacili prvi komad, vitar je malo jače zapuva i par stotin metri sjevernije počeja je zavijat neki elektronski pas iz nekoga auta (to vam je ka' alarm).

Mala se ustrašila - 'Bižmo tata ča, doće pandurija i uvatit nas, a onda smo ga najebali'. Brže smo sve pobacali i pošli doma i jedva sam malu smirija da se ta sirena slučajno upalila baš u isti čas kad smo mi bacali škovace. Mislija sam u sebi - 'Gospe moja, ča bi bilo da je žena bila smenom, ko bi nju umirija, sigurno bi se put doma zajubili u koji stup'.

Ne znan, je li se gazda kontejnera posli ponaša ka' ona gospoja iz prve štorije, a ma ni me ni briga. Neka gradonačelnik misli o tome, jer ja moran mislit o drugim stvarima.

Škovace III

Poslin nekog vrimena, vozajući se po gradu, skužija sam da postoji veliki kontejner izad zgrade 'Slobodne Dalmacije' (put Brodarice) i vidija da se u njega svašta baca. Lipo, svaki dan je tu i vidin neće mi uteć. I tako se zgodi prilika opet bacit jedan krupniji komad. Utiran san ga u auto i iskrcan u ti kontejner. Čovik u kućici ništa nije grinta i ja sam se razveselija kako iman di sad tu i tamo bacit koji krupni komad.

Prelipa štorija da bi dugo trajala.

Zapovidila mi žena da smotan tepih iz tinela i da ga bacin jer da više ništa ne vridi i da se samo skupljaju škovace. Ženu moraš poslušat, ona je pametna i uvik je u pravu. Zato ti ja lipo smotan tepih, vežen ga konopiman i ukrcan u auto.

Naravno tribalo je priklopit zadnji sic. Upalin auto i sve po propisu do Slobodne Dalmacije. I kad san tija bacit tepih u kontejner, istrča baja iz kućice (nije oni od prije) i deboto popiz.... da šta ja to bacan unutra i otkud meni pravo bacat stvari u njiov kontejner. Lipo sam čoviku prova objasnit da ja nisan šporkačun i da neman ovo di bacit jer da nigdi nema kontejnera i da triba vodit brigu o čistoći grada. Ma ni se da smest - 'Jebe se mene di ćeš to bacit ali ovdika ne možeš.' - bijaše njegova ljubazna upozorba na koju san ja reka - 'Ma naću ja di ću bacit i da znaš da ću te dat napisat u novine'.

Poslin san skonta da čovik radi u istu novinsku kuću u kojoj san ga tija izgadit i da je to njiov kontejner. Ala šta bi ono to s guštom napisali! A možda i bi da sam umisto tepiha veza ženu.

Nije se za falit, ali sam tepih iskrca tu negdi blizu di je već bilo puno škovac i poslin sam vidija da su se škovacini puno namučili za maknit sve ča se je tu skupilo. Je smo fin, čist i organiziran grad. A i ljudi su nadsve fini, uslužni i obzirni.


 Natrag  .  Početna  .  Dalje

 .

Priče koje ćete moguće čitati imaju za cilj da Vas nasmiju.
Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je nemoguća.
Ako pak sebe netko prepozna neka šuti i neka se ne ljuti.

 Vrh / Buzdo
 Vrh stranice  Sjedište Bloga