Brdoviti teren nije baš osobito prikladan za uporabu topničkog, tenkovskog i sličnog oružja, ali je zato minobacač zakon. Nema u tim okolnostima boljeg oruđa od njega. Čede su ih imali koliko hoćeš, a mi smo bili sretni ako smo imali barem dva i dovoljno municije za njih. Naprava ispuca granatu visoko u zrak pod velikim kutom, par kilometara visoko, koja potom pada skoro poštujući krivulju slobodnog pada. Kažem skoro, jer u silaznom dijeli nagib padanja je malo veći odnosu na uzlazni dio, ali to ipak omogućava da ako postaviš minobacačku bateriju uz veliku strminu da možeš bezbrižno gađat ciljeve bez straha od odmazde - teoretski.

Slika 1. Minobacač.

Tako Kapula (nadimak šefa minobacačke baterije) i ja odosmo nač položaj za bateriju jer smo dobili jedan minobacač od 120 mm, i nađosmo ga u nekoj klisuri. Fino se dečki razmjestili, montirali napravu i čekaju.

Jedan dan Čedama palo na pamet da im poslužimo za zabavu. No, naši izviđači napravili su već svoje i znali smo gdje su. Pošaljem osmatraća na brdo i zapovidim Kapuli da se spremi.

- 'Kapula jesi gotov?'
- 'Jesam.'
- 'Koordinate te... i te..., pošalji jednu.'

Izletila granata vanka, i brojim ja u sebi do deset, jer dotle bi tribala past.

- 'Mali, di je pala?' - pitam osmatraća.
- 'Nigdi, ništa nisam čuja!'

Jeba te, da je 'kratka' pala bi nam na glavu, što oće reć da je otišla negdi u pizdu materinu daleko iza njih.

- 'Kapula, skrati 500 m.'

Ispalija Kapula drugu i opet brojin.

- 'Mali, di je pala?'
- 'A čuje se tamo negdi daleko.'
- 'Kapula, skrati još 500 m.'
- 'Stari, past će na naše!' (ne bi bilo prvi put)
- 'Ne pizdi, nego skrati 500 m i pošalji još jednu.' - Čekam 10 sekundi.
- 'Mali, di je pala?'
- 'A sad se pari bliže ali je još predaleko.'
- 'Kapula prekini, mali vrati se doli.'

Neki kurac ne valja. Sidnem u 'ruski Jeep' koji smo držali na IZM-u i pravac kod Kapule. - 'Kapula, što je?' - 'Nemam pojma, do sad je uvik bilo dobo, neki kurac kod ovoga ne valja.'. Šta ima ne valjat, mislim se u sebi, namistiš cijev i ako iz treće nisi uboja di triba onda je stvarno nešto debelo u kurcu. Naravski, neš tako lako ubost ako jako puše jer granate visoko lete. Nije puhalo i granate su bile iste ka' i prije, u njima nije bija problem. Vrtim se oko tog minobacača, gledam kako je namišten i pari sve dobro. Nakon skoro po ure pogledam došla na red nišanska sprava u koju sam najmanje sumnja, i počnem je vrtit. Kad vidi vraga, završava na 6000 hiljaditih, a minobacač ima oznake za nišansku spravu od 6400. Nije ni čudo da je gađa priko dva brda. Da je bilo obratno stvarno bi gađali sami sebe. Zajebana stvar taj hiljaditi.

Kapula je bija pametan momak, ali matematika mu nije bila jača strana. Za pojednostavnit problem, rečem mu da skine napravu i da ćemo je poslat u zapovjedništvo neka je zamine za drugu. I tako došla nova nišanska sprava i ka' sve je OK. No nakon par dan Čede opet uvatilo bjesnilo i udri.

- 'Kapula, daj pošalji par komada na tu... i tu... koordinatu.'
- 'Stari, ne mogu se maknit, poklopili su nas.'

Jebi ga imali su i oni svoje izviđače koji su sinjali Kapulu. Niko od njegovih nije strada od granata ali su ih stine s litice praktički izbubale. Eto što ti je teorija i njena naopaka primjena u praksi.

P.S. Evo gledam sliku iz 'Slobodne Dalmacije' gdje jedan novinar obilježava dan kad je Dalmacija je oslobođena od fašističkog okupatora i 74. obljetnica formiranja 8. dalmatinskog korpusa (09.12.1943).

Slika 2. Partizanski minobacači.

Na slici su partizanski minobacači. Slični onima s kojima su mene srpske i crnogorske 'čede' (a ne JNA kako mnogi misle) granatama svakodnevno 'posipali' po glavi. Partizani ih sigurno nisu dobili kao 'donaciju', kao što su ih 'čede' dobile od JNA. Sve je novinar lipo naveo ali ne i koliko je fašista i fašističkih slugu (ustaše, četnici i ostali fašistički šljam) dobilo po pički od njihovih granata. Jeli ih treba žalit? Ili im sve oprostit ka' crnogorskim 'čedama' kad su 'upali' u NATO?